Темперамент код дјеце односи се на њихову емоционалну и психолошку природу која обликује њихов начин реаговања на различите ситуације, људе и околину. Свако дијете има јединствен темперамент који се формира кроз комбинацију генетике, наслијеђених склоности и околине у којој се дијете развија и одраста.
Tипови темперамента код дјеце
- Лаган темперамент
Дјеца с овим темпераментом обично су прилагодљива, позитивна и имају редовне биолошке ритмове попут сна, храњења и будности. Лако се прилагођавају новим ситуацијама, брзо се смирују након фрустрација и генерално су добро расположена.
2. Тешки темперамент
Дјеца с тешким темпераментом често су интензивна, негативно реагују на нове ситуације, имају неправилне биолошке ритмове и често се тешко прилагођавају промјенама. Склони су бурним емоционалним реакцијама, могу бити захтјевни у њези и траже додатну подршку и стрпљење у васпитању.
3. Успорени темперамент
Дјеца са спорим темпераментом полако се прилагођавају новим ситуацијама и људима. У почетку могу бити опрезна и суздржана, али с временом постају прилагодљивија и отворенија. Овој дјеци треба више времена и подршке како би се осјећала сигурно и угодно у новој средини.
ДА ЛИ ЈЕ ТЕМПЕРАМЕНТ НАСЉЕДАН?
Да, темперамент је у великој мјери насљедан. Постоји значајна генетска предиспозиција која утиче на формирање темперамента код дјеце. Насљеђивање генетског материјала од родитеља игра кључну улогу у одређивању дјететових особина темперамента, укључујући реактивност на вањске стимулусе, ниво емоционалне стабилности или рањивости, друштвену отвореност, и слично.
Међутим, иако генетика има значајан утицај, околина такође игра важну улогу у обликовању и моделовању темперамента дјетета. На примјер, родитељски стилови васпитања, квалитет породичних односа, искуства с вршњацима, те социо-културални чиниоци могу снажно утицати на то како се одређени темперамент код дјетета испољава и развија.
Стил васпитног приступа родитеља: Родитељи играју кључну улогу у интеракцији с дјететовим темпераментом. На примјер, родитељи дјетета с тешким темпераментом могу научити технике управљања понашањем и пружити додатну подршку како би помогли дјетету да се носи с изазовима. Родитељи такође могу прилагодити своје приступе према дјетету у складу с његовим темпераментом, што може олакшати разумијевање и прихватање дјететових потреба.
Средина у вртићу или школи: Интеракција дјететовог темперамента с околином у вртићу или школи може имати значајан утицај на социјални и емоционални развој дјетета. Дјеца с лаганим темпераментом често имају позитивније искуство у социјалним интеракцијама, док дјеца с тешким темпераментом могу имати потешкоћа у прилагођавању групним активностима. Родитељи/старатељи и учитељи могу прилагодити своје методе учења и управљања разредом како би подржали различите типове темперамента код дјеце.
Генетски фактори и околина: Иако је темперамент у великој мјери одређен генетским чиниоцима, околина такође игра важну улогу у обликовању дјететовог понашања и личности. На примјер, дијете с генетском предиспозицијом за анксиозност може развити мање анксиозне обрасце понашања ако одраста у подстицајном и подржавајућем окружењу.
Улога вршњака: Интеракција с вршњацима такође може утицати на дјететов темперамент. Дјеца с тешким темпераментом могу имати потешкоћа у успостављању позитивних односа с другом дјецом, док дјеца с лаганим темпераментом могу лакше успоставити пријатељства. Међутим, позитивна подршка вршњака може помоћи дјетету да развије социјалне вјештине и прилагоди се различитим друштвеним ситуацијама.
Сви типови темперамента се могу комбиновати и преклапати у зависности од средине и ситуације у којој се дијете налази. Свако дијете има јединствену комбинацију особина темперамента. Разумијевање дјететовог темперамента помаже родитељима, старатељима, учитељима и наставницима у прилагођавању својих приступа и пружању подршке онако како би најбоље одговарало потребама и карактеристикама дјетета.
МА психологије,
Горица Гајић