У посљедњих неколико година свједоци смо све веће експанзије технолошких достигнућа што се нарочито манифестује на пољу дигиталних технологија. Данашње генерације дјеце одрастају уз примјену дигиталних технологија – првенствено мобилних телефона, које им омогућавају брзе и лако доступне информације и садржаје који су често непримјерени и ризични за дјецу. Дјеца улазе у свијет интернета без адекватног критичког размишљања и селективног приступа према садржајима који се приказују и који их одвлаче у виртуелни свијет у којем је све лако доступно, интересантно и изазовно.
Шта су ТикТок изазови?
Ова платформа је првобитно била намијењена за забаву, гдје појединци могу постављати кратке и занимљиве видео садржаје попут плеса, комедије и слично. ТикТок изазови се интензивније јављају у задњих неколико година. Управо популарност ове апликације међу младима омогућила је злоупотребу исте, гдје су све чешће почели да се приказују видео садржаји са различитим изазовима, који могу озбиљно угрозити здравље и безбједност дјеце, па чак и њихов живот. У свијету је забиљежено више случајева смртног исхода које су директна посљедица учествовања у играма изазова. Једна од најекстремнијих игара изазова је Blackout challenge, изазов гушења или изазов онесвјешћивања, који је однио неколико младих живота. На жалост, ово је само један у низу опасних изазова који круже друштвеним мрежама, а који у основи доводе до самоповређивања или повређивања других, што може довести до смртног исхода. Не заборавимо да су игре изазова манипулативне, да утичу на свијест дјеце која још увијек немају формиран критички став и критичко мишљење, која често не могу да предвиде посљедице учествовања у истим.
Зашто су ТикТок изазови примамљиви за дјецу?
Лак и једноставан приступ садржајима и разним друштвеним мрежама за дјецу су веома примамљиви и изазовни, те они тешко могу да одоле разним искушењима која се намећу. Тинејџери имају потребу да припадају групи, потребу за прихватањем и препознавањем, али и склоност ка ризичном понашању, често без свијести и критичког става о посљедицама таквог понашања. Виртуелни изазови, попут ТикТок изазова, омогућавају им да добију пажњу и популарност, а лајкови, прегледи и коментари стварају осјећај важности и припадности вршњачкој групи. Многи прихватају бити дио изазова из страха од одбацивања. Сензација храбрости и адреналински осјећај „бити на самој граници“ привлачи младе који теже да буду популарни без обзира на цијену те популарности. Видео игре и изазови попут виралних трендова доводе до повећања нивоа хормона среће (допамина) што код дјеце и младих ствара осјећај задовољства и прпрадности, због чега имају све већу потребу за тим.
Не заборавимо да дјеца желе бити примијећена, да су дио групе и да се доказују, а интернет је управо мјесто које им то „безусловно“ даје и намеће – важно је бити виђен, бити први, сакупити што више лајкова, бити што интересантнији и оригиналнији, без обзира на начин остваривања постављеног циља или изазова и посљедица истог. Дјеца често, не размишљајући о посљедицама, лако прихватају разне информације и садржаје, постају лаке мете друштвених мрежа које пласирају и пропагирају различите изазове који могу имати фаталне посљедице за учеснике истих. Не заборавимо да ни дјеци није лако. Они се свакодневно суочавају са разним изазовима, утицају и притиском вршњака којима се није увијек лако супротставити.
Које су одговорности породице и друштва као цјелине – како можемо превазићи надолазеће изазове?
Имамо дужност да као друштво превентивно дјелујемо и помогнемо дјеци и младима да ТикТок алгоритам не постане учитељ, забављач и узор, већ да освијестимо значај и улогу породице као важног фактора у формирању младе личности. Телефон је као оружје у рукама дјетета, ако га оставимо без адекватног надзора. Крајње је вријеме да вратимо улогу родитеља, наставника и друштва као цјелине. Јачајмо личност дјетета, његову свијест о себи и свијету који га окружује. Учимо их правим вриједностима, емпатији, одговорном односу према себи и другима, дајмо им на важности и покажимо да су они важан дио друштва и да од њих имамо очекивања у циљу заједничке добробити. Сарађујмо и разговарајмо, јер је то једини начин да правовремено дјелујемо, а не само интервентно када се опасност већ деси. Немогуће је заштитити дјецу од свих опасности које „вребају“ из спољашњег свијета и интернета, али јачањем њихове самосвијести и њихових капацитета значајно ћемо утицати да они развијају свијест и критички став према таквим утицајима. Рјешење није забранити дјеци да користе мобилне телефоне, већ их требамо научити да технологију користе на прави и разуман начин, да разликују добре и пожељне садржаје од лоших и опасних, да критички размишљају и доносе исправне одлуке. Учимо их да не дијеле путем друштвених мрежа своје личне податке, да је важно сачувати своју приватност у доба када је она једно од наугроженијих права сваког појединца. Наша приватност је наша слобода и не смијемо сваком незнанцу отварати врата у свијет наше приватности.
Зашто је важно да слободно вријеме дјеце буде адекватно организовано и испуњено?
Слободно вријеме садржи „скривене“ васпитне утицаје, јер се сматра дијелом изван сфере намјерног васпитног утицаја гдје појединац самостално одлучује о активностима кроз које ће се доказивати, потврђивати и афирмисати. Активности у слободно вријеме код дјеце треба да развијају креативност и машту, да су дјеца више физички активна, да се играју, друже, јер у недостатку креативних садржаја дјеца олако посежу за технологијама и потенцијално опасним садржајима. Уколико је слободно вријеме неструктуирано, дјеца посежу за лако доступним и често непримјереним и насилним садржајима који ће утолити њихову радозналост и досаду, па чак и подстицати насиље и агресивност код дјеце (нпр. видео игрице и филмови насилног садржаја, игре изазова и слично). Међутим, садржаји на интернету могу имати и позитиван утицај, уколико их дијете научи селективно бирати (нпр. документарне, образовне емисије и слично). Улога родитеља је да од млађег узраста научи дјецу како и на који начин могу организовати своје слободно вријеме, указујући на значај дружења, игре и креативног садржаја којима ће то вријеме бити испуњено. Не треба дјеци наметати садржаје, већ им омогућити и усмјеравати их да временом сами креирају своје слободно вријеме. Сврсисходно коришћење слободног времена је снажно средство против различитих негативних појава код младих и важан фактор изградње и развоја личности.
Ако дијете код куће већину времена проводи испред екрана, физички пасивно – без активности, доласком у школу они имају природну потребу да се крећу, да буду активни, потребу за дружењем, што често испољавају на неадекватан начин грубом и насилном игром и комуникацијом. Треба их учити да мобилни телефони и технологије не могу замијенити друга из клупе, да виртуелни свијет и виртуелни пријатељи нису пријатељи који ће их утјешити и загрлити када им је тешко.
Препоруке родитељима
- Породица и школа су незамјењиви фактори у процесу развијања младе личности, с тога његујмо квалитетне односе међусобног повјерења, а за добробит наше дјеце;
- Разговор је љековит, зато разговарајте са вашом дјецом, ослушкујте њихове жеље и потребе, питајте их шта прате на интернету, који садржаји привлаче њихову пажњу и зашто. Будите отворени и спремни да их саслушате, без осуђивања;
- Имати отворен однос обогаћен повјерењем је нешто што је пријеко потребно, али исто тако је важно и неопходно поставити дјеци јасне границе дозвољеног и недозвољеног понашања. Само тако ће научити шта је добро, а шта не и како се поставити у одређеним ситуацијама. Ако им је све дозвољено, дјеца не могу препознати границу, понашају се својевољно, безобзирно према другима, због чега долазе у конфликт са ауторитетом и често улазе у ризична понашања;
- Поставите јасне границе, одредите вријеме кориштења интернета и прилагодите садржаје према њиховом узрасту;
- Укључите техничку заштиту и користите опције родитељске контроле које платформе нуде;
- Покажите лични примјер, јер ваше понашање на друштвеним мрежама обликује и њихов однос према истима;
- Покажите дјеци да њихова вриједност не зависи од броја прегледа и лајкова, указујте на врлине које су важне и које обликују њихову личност;
- Дозволите дјеци да имају обавезу која ће бити примјерена њиховом узрасту. Прихватањем и испуњавањем обавеза, код дјеце се развија осјећај одговорности;
- Разговарајте са дјецом о играма изазова, анализирајте заједно с њима дешавања и подстичите их да самостално увиђају посљедице и смисао оваквих садржаја. Дозволите им да сами дођу до закључка да ли овакви изазови представљају за њих добробит или не.
Несумњиво је да се пред нама налази тежак и одговоран задатак, да усмјеримо нашу дјецу и младе, да подстакнемо и развијамо од њих одговорне, самосвјесне и креативне личности, што у свијету опасних и наметљивих изазова није нимало лако. Само заједничким дјеловањем можемо стварати боље и квалитетније окружење за здраво и безбједно одрастање наше дјеце.
Текст припремила:
Драгана Момић, педагог